КириллицаНека нова свитања мораћемо грабити,
Бокал горких уздаха децембар ће разбити,
Престани да вртиш филм у ком смо заједно.
Свако својим путем мора схвати то,
Кад се сретну истине од самих лажи саткане.
Па се збуне судбине све на секунд застане,
Један поглед у даљину листа векове,
Неке приче никад се не заврше.
Торба пуна сећања
Нека овде остане,
Можда време врати нас
У ове исте улице
Једном кад нам замирише снег
На пољубце,
Кад се душе баш од свега уморе.
Два и два су некад пет.
Овај ветар туге мора стати.
На твом длану цео свет,
Већ сутра може лудо плесати.
Сунце осмех не скида,
Најлепше су бајке увек кратке.
Дани боје индига
Већ чекају на наше кораке.
Срушио сам њен свет, знам,
Али да нисам
Како би она знала
Да већ неко гради
Можда не лепши
Али пуни бољи свет за њу. Па да.
Два и два су некад пет.
Овај ветар туге мора стати.
На твом длану цео свет,
Већ сутра може лудо плесати.
Сунце осмех не скида,
Најлепше су бајке увек кратке.
Дани боје индига
Већ чекају на наше кораке.
ЛатиницаNeka nova svitanja moraćemo grabiti,
Bokal gorkih uzdaha decembar će razbiti,
Prestani da vrtiš film u kom smo zajedno.
Svako svojim putem mora shvati to,
Kad se sretnu istine od samih laži satkane.
Pa se zbune sudbine sve na sekund zastane,
Jedan pogled u daljinu lista vekove,
Neke priče nikad se ne završe.
Torba puna sećanja
Neka ovde ostane,
Možda vreme vrati nas
U ove iste ulice
Jednom kad nam zamiriše sneg
Na poljubce,
Kad se duše baš od svega umore.
Dva i dva su nekad pet.
Ovaj vetar tuge mora stati.
Na tvom dlanu ceo svet,
Već sutra može ludo plesati.
Sunce osmeh ne skida,
Najlepše su bajke uvek kratke.
Dani boje indiga
Već čekaju na naše кorake.
Srušio sam njen svet, znam,
Ali da nisam
Kako bi ona znala
Da već neko gradi
Možda ne lepši
Ali puni bolji svet za nju. Pa da.
Dva i dva su nekad pet.
Ovaj vetar tuge mora stati.
Na tvom dlanu ceo svet,
Već sutra može ludo plesati.
Sunce osmeh ne skida,
Najlepše su bajke uvek kratke.
Dani boje indiga
Već čekaju na naše кorake.
ПереводМы должны застать новый рассвет,
Декабрь разобьёт кувшин горьких вздохов (пипец, блин),
Остановит нажатием фильм, в котором мы вместе.
Каждый понимает своим путём, что
Каждая счастливая истина соткана из лжи.
Но запутанные судьбы замрут на секунду,
Один взгляд в даль событий прошлого,
Некоторые истории никогда не закончатся.
Сумка полная воспоминаний
Осталась где-то здесь.
Может быть, время вернёт нас
На ту же самую улицу
Однажды, когда мы почувствуем запах снега
На поцелуе,
Когда души устанут от всего.
Два плюс два никогда не равно пяти,
Этот ветер должен остановить печаль.
На твоей руке целый мир,
Ведь завтра можно безумно танцевать.
Солнце не прекращает улыбаться,
Лучшие сказки всегда кратки.
Дни цвета индиго
Уже ждут наших шагов.
Я сломал ее мир, знаю,
Но если бы не это —
Она бы не узнала,
Что другой город
Может быть не таким красивым,
Но зато наполненным ярким светом для неё. Ну да. (Это, я так понимаю, про крушение иллюзий и выход в реальность.)
Два плюс два никогда не равно пяти,
Этот ветер должен остановить печаль.
На твоей руке целый мир,
Ведь завтра можно безумно танцевать.
Солнце не прекращает улыбаться,
Лучшие сказки всегда кратки.
Дни цвета индиго
Уже ждут наших шагов.